„Може ли поезија да се пише на компјутеру?“

„Деца која пишу руком и своје свеске испуњавају белешкама писаним словима, све негде до шестог разреда, изражавају се богатије, састави су им са више идеја него код вршњака који користе искључиво тастатуру. Пре око седам година све је указивало да је битка изгубљена. Током 2010, 45 од 50 америчких савезних држава усвојиле су „заједничко језгро“ основно школског образовања о коме се накратко полемисало пре свега због једне ствари: у том документу се није помињала потреба да деца, савладавајући већ на самом почетку школовања три основне вештине: читање, писање и рачунање, уче да пишу и, како то ми кажемо „писана слова“, такозвани курзив. Тадашњи аргумент је био – и до данас остао – да је у ери компјутера и свеопште повезаности мобилних уређаја, у ери инстант комуникација које се обављају куцкањем по компјутерској тастатури, или палчевима на мобилном телефону (што са завидном вештином раде „дигитални домороци“) – писање руком непотребна вештина, нешто што је већ прегажено ходом информатичке цивилизације…“

Фото: Милан Мишић

Да ли је заиста тако? Сазнајте у одличном тексту Милана Мишића у Политици

Ovaj unos je objavljen pod дигитално, знање, компјутер, настава, нове технологије, образовање, писмено. Zabeležite stalnu vezu.